Породично Стабло Лозе Поповића

Наша Историја

Одакле Потиче Презиме

Према казивању Др. Јевта Дедрјева у књизи „Насеља српских земаља", Књига IV, у издању: Српске краљевске академије — Српски етнографски зборник, Књига 12, уредник Јован Цвијић, Београд 1909.

Племе Поповића у Бјелошевом Долу потјече од Влаисављевића из Јасеника код Гацка, који овдје дођоше преко Загоре, села у Требињском Котару.

Ево што о томе каже сам Дедијер: ... Село Загора налази се у Требињском Котору, а добила је име зато што се налази за гором од села Месара. У Загори живи племе Лакетићи чији преци потичу од Влаисављевића која је породица живјела у Јасенику код Гацка. У Јасенику су, наиме, живјели пре 200 год. (дакле око 1700-1710) 4 брата па убили бега Ченгића и зато неки отишли у Русију, а Лако, Дука и Бјеле пребјегли у Загору на земљу Ресулбеговића. Ту остаде само Лако, а Бјели и Дуки се ту није свиђало, па Бјело пређе у Бјелошеви До код Љубиња и тамо их презваше Поповићима (15 кућа). Дука је прешао у Луг и од њега су у Лугу Дучићи.

Четврти брат Вуко остао је у Јасенику а потомци му се зову Вукомановићи.

Дукин син Максим оде у Сарајево, па му тамо потомке зову Максимовићима. Једна кућа те породице живи и у Трнову код Сарајева. Од Дучића су и Чабрило у Подвележју код Невесиња. Од Дучића су и они Дучићи што живе у Београду као и они у Рупјелима код Требиња. Славе Ђурђев дан.

На основу предњег казивања почетком XX-вијека у Бјелошевом долу било је око 15 кућа породице Поповић. Данас, након 89 година има само 11 кућа у којим неко станује. Разлог томе је мало обрадивог земљишта, удаљено од магистралног пута као и општи прогрес цивилизације чији је резултат био миграција сеоског становништва ближе градским четвртима и индустријским насељима.

У потрази за бољим и срећнијим животом, како за себе, тако и за своје насљеднике данас Поповића има у свим крајевима Југославије, па и по многим континентима (Америка, Аустралија и тд.).

У овом кратком раду обухваћени су Поповићи за које је утврђено да потичу од заједничког претка, а данас живе у сљедећим мјестима:

• Бјелошев До
• Крушевица, Драчево, Дријењани
• Мостар, Сарајево, Невесиње, Требиње
• Липар код Црвенке
• Војвода Степа, Г. Милановац
• Београд, Панчево
• Трново код Сарајева
• Романи код Калиновика
• Зрењанин, Итебеј, Међа

Ако казивање др. Дедијера прихватимо тачним (што је сасвим реално, јер то исто тврде старији људи из породице Дучића), браћа Влаисављевићи били су принуђени да своје презиме промијену. Тако Лако, Вуко и Дука оставише својим насљедницима презиме по сопственом имену. Бјело одабра презиме Поповић (вероватно по звању сина Моје за кога се зна да је био поп у Љубињском крају), а мјесто гдје се населио и пород изродио прозва Бјелошев До.

* За Поповиће који живе у Трновом није успостављена поуздана веза са основним стаблом. Оставља се у задатак генерацијама које долазе да ову везу расветле. Породице Лакетић, Дучић и Вукомановић нису биле предмет истраживања у овом раду.